ОВО МОРАТЕ ДОЖИВЕТИ!! - Клисура реке Градац

<iframe width="480" height="270" src="https://www.youtube.com/embed/W64HZQtzBds?clip=

Two New Satellites Set to Study One of Earth's Most Critically Changing ...

Procenat imigranata u ukupnoj populaciji u određenim državama (Izvor: UN, 2017)
UAE	88,4
Singapur	46
Saudijska Arabija	37
Švajcarska	29,6
Australija	28,8
Kanada	21,5
Austrija	19
Sjedinjene Američke Države	15,1
Nemačka	14,8
Velika Britanija	13,4
Španija	12,8
Holandija	12,1
Države sa najvećom populacijom emigranata (Izvor: UN, 2017)
Indija	16,6 miliona
Meksiko	13 miliona
Rusija	10,6 miliona
Kina	10 miliona
Bangladeš	7,5 miliona
Sirija	6,9 miliona
Pakistan	6 miliona
Ukrajina	5,9 miliona
Filipini	5,7 miliona
Velika Britanija	4,9 miliona

Миграције

1. Миграције представљају кретање људи којима је циљ привремена или стална промена места боравка. Подела миграција
2.  Миграције у Србији

Старе миграције у Србији обухватају кретање становништва пре Другог светског рата и савремене миграције. Према Јовану Цвијићу међу старим миграцијама најважније су: динарска, косовско-метохијска, вардарско-моравска и струје које су прешле Саву и Дунав.

3.  Динарска струја
4.  Косовско-метохијска струја Проузрокована је турским освајањима јужних делова наше земље.
5. Вардарско-моравска струја
6.  Струје које су прешле Саву и Дунав

У овим кретањима учествовало је становништво Косовско-метохијске и Вардарске струје а населило се северно од Саве и Дунава до Будимпеште и Сентандреје на северу и Истре и Тршћанског залива на западу.

Позната је Велика сеоба Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића из 1690. године.

 Велика сеоба Срба Главно подручје насељавања Срба.

7. Главно подручје насељавања Срба Патријарх Арсеније III Чарнојевић Патријарх Арсеније III Чарнојевић

Паја Јовановић, Сеоба Срба. Срби напуштају Косово под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића. Паја Јовановић, Сеоба Срба. Срби напуштају Косово под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића.

8. Савремене миграције

Око 300.000 Немаца се из Војводине иселило у Немачку .На њихова имања је у периоду 1946-1948. године колонизовано око 65.000 породица из БиХ, Лике, Кордуна, Баније…

9.  Миграције изазване распадом СФРЈ

Према попису из 2011. године укупан број имиграната досељених из бивших југословенских република је 687.948. Емиграционо подручје Број досељених у Србију БиХ 298.835 Хрватска 263.656 Црна Гора 69.127 Македонија 42.568 Словенија 13.762 Непознато 84.020

10. Савремене миграције ипак, најмасовнија кретања и пресељавања нашег становништва у послератном периоду одвијале су се на релацији село-град.
11.  Последице миграција

Дерурализација је процес трајног напуштања села као места становања. Деаграризација је процес напуштања пољопривреде као привредне делатности.

12. Дневне миграције
13. У овим миграцијама највише учествује становништво које ради или се школује ван места сталног боравка. Број дневних миграната у Србији је око 800.000.
14. . Сезонске миграције
15. Обухватају привремени боравак радне снаге у другом насељу за време трајања сезонских послова (пољопривреда, туризам, грађевинарство...

Сезонски мигранти одлазе и у суседне државе у туристичкој сезон

Nastanak stena

                                                  РЕЉЕФ

Рељеф - сви облици, све равнине и неравнине на Земљи, изложен спољним и унутрашњим утицајима.

КОРА - настала ендогеним и егзогеним силама ,у почетку - стене су биле растопљене, а Земља је имала танак слој склон пуцању,   временом се охладила и настала је земљина кора

кора

Површина земље - 510,000,000 км2

ОБЛИЦИ У рељефу:

- Удубљен - котлине и долине

- Испупчено - горе, брда

- РАВНИЦЕ - делови рељефа без нагнутости

Подела према нагнутости падина:

- До 2 ° - равнице

- 2-55 ° - различите врсте падина

језгро

-> 55 ° - стрмцу или литице

ЗЕМЉА има кору (тврда), ОМОТАЧ ЈЕЗГРА и језгрО 

КОРА: 3 типа

- КОНТИНЕНТСКИ-копно, шелф и падина - "гранитни слој"

- Океанску - океанско дно и базени - 53%, танко, 20 км (до 5 км - вруће тачке где пробија магма (Хаваји нпр), "Симао" - "базалтни слој"

- ПРЕЛАЗНИ - контакти литосферних плоча

ЛИТОСФЕРА -више литосферних плоча које плутају на магми која их помера .

ПРАКОПНО "Пангеа" - копно на једном месту, дели се на два дела:

С - Лауразија - Северна Америка, Евроазија и Гренланд

Ј - Гондвана - Јужна Америка, Индија, Африка, Аустралија, Антарктик

КРЕТАЊА литосферних ПЛОЧА:

Субдукције - где иду једна према другој, океански тип лп се подвлачи под конт.

Јапан - Пацифичка под Евроазијску (највише дубокоморских јарака)

Италија, Турска Грчка - Афричка под Евроазијску (потреси, вулкани)

Анде - Наца под Јужноамеричку

Хималаја - Индијска плоча под Евроазијск

 SPREADING - где се одмичу, настаје пукотина кроз коју се излива магма

Настају по средини океана где се у тлу издижу ти планински ланци - СРЕДЊЕОKЕАНСКИ –Атлански океан дужине до 60.000 км

Мимоилажењеједна поред друге - Сан Франциско

-ГРАЂА - најзаступљенији kисеоник, силицијум, алуминијум, Гвожђе, калцијум, натријум, К, Мg - 99% свих!

СТЕНЕ:

- 1.ВУЛКАНСКЕ / ЕРУПТИВНЕ - најзаступљеније

о ДУБИНСКЕ / интрузивне - у унутрашњости, приликом спорог хлађења - чврсти

о ПОВРШИНСКЕ / ефузивним - нагло изљ. магме на пов - порозне - размаци

-2. Седиментне / таложне

о Површина, настају накупљањем делова разл. врста стена или живих орг.

         невезано - песак, шљунак, кршје

       кречњак - анорг. зоо / фит. остаци живих бића (комади костура)

       НАФТА - органски зоо / фит делови, уз вишу температуру и притисак

        УГАЉ - органска фитогена, биљни остаци

• ЛИГНИТ • Мрки угаљ  • камени угаљ • АНТРАЦИТ

-3. Метаморфну ​​/ преображена - преобразбом ​​било које врсте стена

о Уз повишену температуру и притисак се преобразује- Мермер

о Не мења се врста него слагање и однос минерала

               ОБНАВЉАЊЕ РЕЉЕФА

1.Како настаје рељеф?

Непрекидним и узајамним деловањем унутрашњих и спољашњих сила стварају се облици рељефа какве видимо на Земљиној површини.

                Унутрашње силе покреће сама планета Земља а спољашње силе Земље покреће Сунце тј. његова енергија.

                Сунчева енергија покреће воду у чврстом и течном агрегатном стању као и ветар; па они преобликују рељеф настао радом унутрашњих сила. Планине се спирају и снижавају а котлине затрпавају. Уколико би постојале само спољашње силе оне би изравнале рељеф и Земљина површина била би равна плоча.

                Процес разоравања и одношења стеновите подлоге назива се ерозија а процес таложења тог, еродираног материјала назива се акумулација.

2. Шта је ерозија а шта акумулација?

                                              1.РАСПАДАЊЕ СТЕНА (ДЕНУДАЦИЈА)

                Стене на површини Земље су стално изложене разним временским утицајима. Дању се загревају и шире а ноћу хладе и скупљају што изазива њихово пуцање и дробљење. Вода у стенама се може смрзнути, повећати запремину и изазвати пуцање и распадање површинског дела стена.

                                       УТИЦАЈ НАГИБА ТЕРЕНА НА ПРОМЕНУ РЕЉЕФА

                Нагиб земљишта утиче на обликовање рељефа тако што после већих киша земљиште отежа и под утицајем Земљине теже клизи низ падину. Тако се ствара клизиште.

                                         РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА

                Текућа вода у потоцима и рекама непрекидно помера ситне и крупне делове стена који се налазе на дну и странама речног корита (жљебастог удубљења по коме тече речна вода). Док тече река се усеца у стеновиту подлогу градећи речну долину. Што је ток бржи, одношење материјала је веће а усецање јаче. У планинским пределима тако настају клисуре и кањони (кањони имају готово вертикалне стране).

                Равничарске реке имају спор ток и вијугају по алувијалној равни – широком равном дну долине. Кривине вијугавог речног тока називају се меандри. Када у самом речном кориту дође до нагомилавања еродираног материјала формирају се речна острва – аде.

Реке које носе велике количине материјала уливају се у другу реку, језеро или море градећи бројне рукавце. Тај тип ушћа се зове делта.

                                       АБРАЗИЈА – ДЕЈСТВО МОРСКИХ ТАЛАСА НА ОБАЛЕ

                Обале су стално изложене утицајима морске воде у виду плиме и осеке, морских струја а нарочито морских таласа.

                Удар таласа постепено разара стене одламајући ситне и крупне комаде и остављајући за собом стрм континентални одсек – клиф. Поткопавање почиње формирањем таласне поткапине.

                Завршни облик абразије је формирање дивних пешчаних жала. Акумулативни облици абразије су лагуна, превлака или томболо и жало. Лагуна је залив ограђен од мора таложењем песка у води дуж морских обала.

http://www.lizardpoint.com/fun/geoquiz/
сајт за вежбање неме карте: азија,африка,америка,аустралија,србија