Sunday, January 20, 2019


               ОБНАВЉАЊЕ РЕЉЕФА
1.Како настаје рељеф?
Непрекидним и узајамним деловањем унутрашњих и спољашњих сила стварају се облици рељефа какве видимо на Земљиној површини.
                Унутрашње силе покреће сама планета Земља а спољашње силе Земље покреће Сунце тј. његова енергија.
                Сунчева енергија покреће воду у чврстом и течном агрегатном стању као и ветар; па они преобликују рељеф настао радом унутрашњих сила. Планине се спирају и снижавају а котлине затрпавају. Уколико би постојале само спољашње силе оне би изравнале рељеф и Земљина површина била би равна плоча.
                Процес разоравања и одношења стеновите подлоге назива се ерозија а процес таложења тог, еродираног материјала назива се акумулација.
2. Шта је ерозија а шта акумулација?

                                              1.РАСПАДАЊЕ СТЕНА (ДЕНУДАЦИЈА)
                Стене на површини Земље су стално изложене разним временским утицајима. Дању се загревају и шире а ноћу хладе и скупљају што изазива њихово пуцање и дробљење. Вода у стенама се може смрзнути, повећати запремину и изазвати пуцање и распадање површинског дела стена.
                                       УТИЦАЈ НАГИБА ТЕРЕНА НА ПРОМЕНУ РЕЉЕФА
                Нагиб земљишта утиче на обликовање рељефа тако што после већих киша земљиште отежа и под утицајем Земљине теже клизи низ падину. Тако се ствара клизиште.
                                         РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА
                Текућа вода у потоцима и рекама непрекидно помера ситне и крупне делове стена који се налазе на дну и странама речног корита (жљебастог удубљења по коме тече речна вода). Док тече река се усеца у стеновиту подлогу градећи речну долину. Што је ток бржи, одношење материјала је веће а усецање јаче. У планинским пределима тако настају клисуре и кањони (кањони имају готово вертикалне стране).
                Равничарске реке имају спор ток и вијугају по алувијалној равни – широком равном дну долине. Кривине вијугавог речног тока називају се меандри. Када у самом речном кориту дође до нагомилавања еродираног материјала формирају се речна острва – аде.
Реке које носе велике количине материјала уливају се у другу реку, језеро или море градећи бројне рукавце. Тај тип ушћа се зове делта.
                                       АБРАЗИЈА – ДЕЈСТВО МОРСКИХ ТАЛАСА НА ОБАЛЕ
                Обале су стално изложене утицајима морске воде у виду плиме и осеке, морских струја а нарочито морских таласа.
                Удар таласа постепено разара стене одламајући ситне и крупне комаде и остављајући за собом стрм континентални одсек – клиф. Поткопавање почиње формирањем таласне поткапине.
                Завршни облик абразије је формирање дивних пешчаних жала. Акумулативни облици абразије су лагуна, превлака или томболо и жало. Лагуна је залив ограђен од мора таложењем песка у води дуж морских обала.

Wednesday, January 9, 2019

http://www.lizardpoint.com/fun/geoquiz/
сајт за вежбање неме карте: азија,африка,америка,аустралија,србија