ОБНАВЉАЊЕ РЕЉЕФА
1.Како настаје рељеф?
Непрекидним и
узајамним деловањем унутрашњих и спољашњих сила стварају се облици рељефа какве
видимо на Земљиној површини.
Унутрашње силе покреће сама планета Земља а спољашње силе Земље
покреће Сунце тј. његова енергија.
Сунчева енергија покреће воду у
чврстом и течном агрегатном стању као и ветар; па они преобликују рељеф настао
радом унутрашњих сила. Планине се спирају и снижавају а котлине затрпавају.
Уколико би постојале само спољашње силе оне би изравнале рељеф и Земљина
површина била би равна плоча.
Процес разоравања и одношења
стеновите подлоге назива се ерозија а
процес таложења тог, еродираног материјала назива се акумулација.
2. Шта је ерозија а шта акумулација?
1.РАСПАДАЊЕ СТЕНА (ДЕНУДАЦИЈА)
Стене на површини Земље су
стално изложене разним временским утицајима. Дању се загревају и шире а ноћу
хладе и скупљају што изазива њихово пуцање и дробљење. Вода у стенама се може
смрзнути, повећати запремину и изазвати пуцање и распадање површинског дела
стена.
УТИЦАЈ
НАГИБА ТЕРЕНА НА ПРОМЕНУ РЕЉЕФА
Нагиб земљишта утиче на
обликовање рељефа тако што после већих киша земљиште отежа и под утицајем
Земљине теже клизи низ падину. Тако се ствара клизиште.
РЕЧНА
(ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА
Текућа вода у потоцима и рекама
непрекидно помера ситне и крупне делове стена који се налазе на дну и странама речног корита (жљебастог удубљења по
коме тече речна вода). Док тече река се усеца у стеновиту подлогу градећи речну долину. Што је ток бржи, одношење
материјала је веће а усецање јаче. У планинским пределима тако настају клисуре
и кањони (кањони имају готово вертикалне стране).
Равничарске
реке имају спор ток и вијугају по алувијалној
равни – широком равном дну долине. Кривине вијугавог речног тока називају
се меандри. Када у самом речном
кориту дође до нагомилавања еродираног материјала формирају се речна острва – аде.
Реке које
носе велике количине материјала уливају се у другу реку, језеро или море
градећи бројне рукавце. Тај тип ушћа се зове делта.
АБРАЗИЈА
– ДЕЈСТВО МОРСКИХ ТАЛАСА НА ОБАЛЕ
Обале су стално изложене
утицајима морске воде у виду плиме и осеке, морских струја а нарочито морских
таласа.
Удар таласа постепено разара
стене одламајући ситне и крупне комаде и остављајући за собом стрм
континентални одсек – клиф.
Поткопавање почиње формирањем таласне
поткапине.
Завршни облик абразије је
формирање дивних пешчаних жала. Акумулативни облици абразије су лагуна, превлака или томболо и жало. Лагуна је залив ограђен од мора
таложењем песка у води дуж морских обала.
