Nastanak stena

                                                  РЕЉЕФ

Рељеф - сви облици, све равнине и неравнине на Земљи, изложен спољним и унутрашњим утицајима.

КОРА - настала ендогеним и егзогеним силама ,у почетку - стене су биле растопљене, а Земља је имала танак слој склон пуцању,   временом се охладила и настала је земљина кора

кора

Површина земље - 510,000,000 км2

ОБЛИЦИ У рељефу:

- Удубљен - котлине и долине

- Испупчено - горе, брда

- РАВНИЦЕ - делови рељефа без нагнутости

Подела према нагнутости падина:

- До 2 ° - равнице

- 2-55 ° - различите врсте падина

језгро

-> 55 ° - стрмцу или литице

ЗЕМЉА има кору (тврда), ОМОТАЧ ЈЕЗГРА и језгрО 

КОРА: 3 типа

- КОНТИНЕНТСКИ-копно, шелф и падина - "гранитни слој"

- Океанску - океанско дно и базени - 53%, танко, 20 км (до 5 км - вруће тачке где пробија магма (Хаваји нпр), "Симао" - "базалтни слој"

- ПРЕЛАЗНИ - контакти литосферних плоча

ЛИТОСФЕРА -више литосферних плоча које плутају на магми која их помера .

ПРАКОПНО "Пангеа" - копно на једном месту, дели се на два дела:

С - Лауразија - Северна Америка, Евроазија и Гренланд

Ј - Гондвана - Јужна Америка, Индија, Африка, Аустралија, Антарктик

КРЕТАЊА литосферних ПЛОЧА:

Субдукције - где иду једна према другој, океански тип лп се подвлачи под конт.

Јапан - Пацифичка под Евроазијску (највише дубокоморских јарака)

Италија, Турска Грчка - Афричка под Евроазијску (потреси, вулкани)

Анде - Наца под Јужноамеричку

Хималаја - Индијска плоча под Евроазијск

 SPREADING - где се одмичу, настаје пукотина кроз коју се излива магма

Настају по средини океана где се у тлу издижу ти планински ланци - СРЕДЊЕОKЕАНСКИ –Атлански океан дужине до 60.000 км

Мимоилажењеједна поред друге - Сан Франциско

-ГРАЂА - најзаступљенији kисеоник, силицијум, алуминијум, Гвожђе, калцијум, натријум, К, Мg - 99% свих!

СТЕНЕ:

- 1.ВУЛКАНСКЕ / ЕРУПТИВНЕ - најзаступљеније

о ДУБИНСКЕ / интрузивне - у унутрашњости, приликом спорог хлађења - чврсти

о ПОВРШИНСКЕ / ефузивним - нагло изљ. магме на пов - порозне - размаци

-2. Седиментне / таложне

о Површина, настају накупљањем делова разл. врста стена или живих орг.

         невезано - песак, шљунак, кршје

       кречњак - анорг. зоо / фит. остаци живих бића (комади костура)

       НАФТА - органски зоо / фит делови, уз вишу температуру и притисак

        УГАЉ - органска фитогена, биљни остаци

• ЛИГНИТ • Мрки угаљ  • камени угаљ • АНТРАЦИТ

-3. Метаморфну ​​/ преображена - преобразбом ​​било које врсте стена

о Уз повишену температуру и притисак се преобразује- Мермер

о Не мења се врста него слагање и однос минерала

               ОБНАВЉАЊЕ РЕЉЕФА

1.Како настаје рељеф?

Непрекидним и узајамним деловањем унутрашњих и спољашњих сила стварају се облици рељефа какве видимо на Земљиној површини.

                Унутрашње силе покреће сама планета Земља а спољашње силе Земље покреће Сунце тј. његова енергија.

                Сунчева енергија покреће воду у чврстом и течном агрегатном стању као и ветар; па они преобликују рељеф настао радом унутрашњих сила. Планине се спирају и снижавају а котлине затрпавају. Уколико би постојале само спољашње силе оне би изравнале рељеф и Земљина површина била би равна плоча.

                Процес разоравања и одношења стеновите подлоге назива се ерозија а процес таложења тог, еродираног материјала назива се акумулација.

2. Шта је ерозија а шта акумулација?

                                              1.РАСПАДАЊЕ СТЕНА (ДЕНУДАЦИЈА)

                Стене на површини Земље су стално изложене разним временским утицајима. Дању се загревају и шире а ноћу хладе и скупљају што изазива њихово пуцање и дробљење. Вода у стенама се може смрзнути, повећати запремину и изазвати пуцање и распадање површинског дела стена.

                                       УТИЦАЈ НАГИБА ТЕРЕНА НА ПРОМЕНУ РЕЉЕФА

                Нагиб земљишта утиче на обликовање рељефа тако што после већих киша земљиште отежа и под утицајем Земљине теже клизи низ падину. Тако се ствара клизиште.

                                         РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА

                Текућа вода у потоцима и рекама непрекидно помера ситне и крупне делове стена који се налазе на дну и странама речног корита (жљебастог удубљења по коме тече речна вода). Док тече река се усеца у стеновиту подлогу градећи речну долину. Што је ток бржи, одношење материјала је веће а усецање јаче. У планинским пределима тако настају клисуре и кањони (кањони имају готово вертикалне стране).

                Равничарске реке имају спор ток и вијугају по алувијалној равни – широком равном дну долине. Кривине вијугавог речног тока називају се меандри. Када у самом речном кориту дође до нагомилавања еродираног материјала формирају се речна острва – аде.

Реке које носе велике количине материјала уливају се у другу реку, језеро или море градећи бројне рукавце. Тај тип ушћа се зове делта.

                                       АБРАЗИЈА – ДЕЈСТВО МОРСКИХ ТАЛАСА НА ОБАЛЕ

                Обале су стално изложене утицајима морске воде у виду плиме и осеке, морских струја а нарочито морских таласа.

                Удар таласа постепено разара стене одламајући ситне и крупне комаде и остављајући за собом стрм континентални одсек – клиф. Поткопавање почиње формирањем таласне поткапине.

                Завршни облик абразије је формирање дивних пешчаних жала. Акумулативни облици абразије су лагуна, превлака или томболо и жало. Лагуна је залив ограђен од мора таложењем песка у води дуж морских обала.

http://www.lizardpoint.com/fun/geoquiz/
сајт за вежбање неме карте: азија,африка,америка,аустралија,србија